Bila sam svugdje, a najvise u pravu

Kada svijet kaže: ”Odustani”. Nada šapuće: ”Probaj još jednom”.

Pazite na riječi

Pogrešne riječi i te kako znaju da povrijede, više nego djela. I onog ko govori i onog kome su upućene. Ne postoji osoba koja bar jednom u životu nije povrijeđena tuđim riječima, bilo da su upećene njoj ili nekom drugom o njoj. A isto tako nema  te osobe koja se nekad nije pokajala sopstvenim izborom riječi.

Pesimističke izjave vode ka povrijeđenosti, nezadovoljstvu, frustraciji, umanjuju samopouzdanje, stvaraju osjećaj praznine, samoće, emocionalnog povlačenja. To je samo dio onoga što pogrešna komunikacija stvara, jer ona čini da pozitivno ili negativno gledamo na život.

Mislite o riječima kao o bumerangu – šta god da kažete vratiće vam se. Ukoliko kažete da nešto ne možete, nećete to ni moći da uradite. Ukoliko kažete da ste promašaj, bićete promašaj. Ako kažete da ćete pokušati, sve će se završiti na pokušaju. Ako već želite nešto da učinite, nemojte samo da pokušavate.

Ukoliko kritikujete druge, oni će kritikovati vas. Ukoliko lažete, bićete lagani. Ukoliko varate, bićete varani. Ako ogovarate, ne čudite se kada čujete gluposti ispričane o vama.

Poenta priče je da svoju realnost stvarate izborom riječi koje izgovarate drugima, a i sebi. Zato promjenite riječi. Razmislite prije nego što nešto kažete.

Stvorite pozitivan stav, volju za dobrim raspoloženjem i uspjehom u životu. Predlažemo vam manji izbor riječi koje mogu lako da se zamjene drugim, mnogo pozitivnijim kao…

Ne mogu » Nisam još
Ako budem » Kada budem
Pokušaću » Uradiću
To će biti problem » To će biti izazov
Ne znam » Saznaću
Kakav neuspjeh » Dobro, nešto sam naučila/o

Vježbajte dok vam se pozitivan stav ne ureže u DNK. Ono što govorite, to ćete i dobiti.

Sedam laži kozmetičke industrije

Propisi koji reguliraju ovu granu industrije nerijetko su vrlo šturi, neprecizni ili nedorečeni, što kompanijama omogućuje da manipuliraju nedovoljno dobro informiranim kupcima

Kad su njega kose i kože u pitanju, velika većina nas itekako dobro pazi što kupuje, a čak nam ni u ovim teškim financijskim vremenima uglavnom nije problem ostaviti kunu više za pouzdano kvalitetan proizvod. Nažalost, proizvođači kozmetičkih preparata itekako su svjesni te činjenice te čine sve da nas uvjere kako je upravo njihov proizvod vrijedan tih dodatnih kuna. S druge strane, propisi koji reguliraju tu granu industrije nerijetko su vrlo šturi, neprecizni ili nedorečeni, što kompanijama omogućuje da manipuliraju nedovoljno dobro informiranim kupcima. Želite li izbjeći neke od najčešćih zabluda, svakako dobro pripazite na ove stvari:

Proizvodi „bez ulja” s puno ulja

Većina žena koje imaju problema s pojavom prištića i mitesera na kožijako paze da kupuju isključivo makeup bez dodatnih ulja, budući da smatraju kako bi im to samo pogoršalo situaciju. To su itekako prepoznale kozmetičke kompanije koje tim ženama svim silama pokušavaju uvaliti takve proizvode. Ono što pritom redovito prešućuju jest činjenica da se većina dermatologa slaže kako se ovdje radi isključivo o marketinškom triku, budući da i makeup „bez ulja” nužno sadrži određenu količinu ulja, samo je ono prirodno zamijenjeno sintetičkim. Ironija u cijeloj priči jest da su za veliku većinu tipova kože ta sintetička ulja gora od onih prirodnih.

SPF faktor nije garancija sigurnosti

Unatoč tomu što svakako treba pozdraviti vijest da sve više kompanija u svoje proizvode dodajte zaštitu protiv sunčevih zraka, treba imati na umu da SPF (faktor zaštite od sunca) ne znači uvijek da možete bezbrižno izložiti kožu suncu. Proizvodi protiv sunčevih zraka dijele se na dvije osnovne skupine – oni koji pružaju fizičku zaštitu od sunca i oni koji pružaju kemijsku zaštitu. Fizička zaštita od sunca ponaša se kao svojevrsna barijera koja s vaše kože reflektira UV zrake, dok ih kemijska apsorbira, pri čemu mogu nastati slobodni radikali koji oštećuju kožu. Koristite proizvode na baci cinkovog oksida i titan dioksida i ne kupujte proizvode s SPF-om manjim od 30.

„Prirodno” ne znači ništa

Od svih marketinških trikova napravljenih da nas dovedu u zabludu, nazivanje nečega „organskim” ili „prirodnim” vjerojatno je najčešće i najpodlije. Primjerice, standardi koje propisuje američki FDA zahtijevaju da svega 20 posto proizvoda mora biti iz prirodnih sastojaka da ga se smije nazvati „prirodnim”, dok ostalih 80 posto može doslovno biti što god proizvođač hoće. Isto tako, čak i ukoliko ste sigurni da je neki proizvod organskog porijekla ili da je 100 posto prirodan, to ne znači nužno i da je bolji.

Proizvodi „bez mirisa” ipak mogu mirisati

Ako ne volite intenzivan miris dezodoransa ili kreme, tzv. bezmirisna kozmetika je prava stvar za vas. Ali ako kupujete proizvode bez mirisa jer ste alergični ili vam je koža preosjetljiva, mogli biste ipak imati alergičnu reakciju. Mnoge tvrtke proizvodima dodaju mirise koji prikrivaju miris ostalih sastojaka, a zakonom nisu obavezne uključiti te mirise na popis sastojaka. Ako ste alergični, uvijek prvo isprobajte kozmetiku na malom djeliću kože, bez obzira što piše na etiketi.

„Vodootporno” nije ono što vi mislite

Budući da je većina nas uglavnom vrlo zaposlena i uglavnom nemamo previše vremena za bavljenje takvim stvarima, vrlo je teško odoljeti etiketi makeupa koja tvrdi da će nam jedno nanošenje potrajati 24 sata ili onoj na kremi za sunčanje koja nas uvjerava kako je vodootporna. Nažalost, te pojmove uvijek trebate shvatiti vrlo široko, budući da su uglavnom testirani u uvjetima koji su puno blaži od onih u stvarnom životu. Možda se vaš makeup neće razliti ukoliko vam zasuze oči, ali budite sigurni da s njim ne možete skočiti u bazen i očekivati čuda.

„Dermatološki testirano” ne znači da je i dermatološki prihvatljivo

Iako se čini kao nešto što bi se trebalo po prirodi stvari podrazumijevati, činjenica da je nešto testirano od strane dermatologa ne znači nužno da taj laboratorij ili dermatolog rekao kako mu se proizvod sviđa. Radi se o čistom semantičkom triku i o frazi bez značenja.

OPREZ!! Koliko vaš ruž za usne ima olova?

U ama baš svakom popularnom ružu za usne pronađeno je olovo, no FDA glumi noja i ne zabrinjava se

                      Gotovo svi ruževi imaju previše olova

 

Alarmantni rezultati analize koju je provela američka FDA pokazali su da u baš svakom od 400 popularnih ruževa za usne ima olova, a u njih čak 380 razina je bila viša od dozvoljenog 0,1 dijela na milijun. Ta je količina, recimo, dozvoljena u čokoladicama. No, u određenim proizvodima prnađeno je i 70 puta više olova.

Analiza bi bila još i korisnija da se FDA nije poslovično ogradila od nalaza izjavom da se sadržaj olova ne smatra opasnim jer ruževi za usne nisu predviđeni za jedenje. Smiješno, pogotovo kad se uzme u obzir da žene s ružem na usnama jedu, piju i ljube se, što sve može uzrokovati konzumaciju ruža, a time i olova.

Pet ruževa s najvećom količinom olova su bili:

Maybelline – Color Sensational 125 Pink Petal – 7,19 ppm olova

L’Oreal – Colour Riche 410 Volcanic – 7,00 ppm

NARS – Semi-Matte 1005 Red Lizard – 4,93 ppm

Cover Girl Queen Collection – Vibrant Hues Color Q580 Ruby Remix – 4,92 ppm

NARS – Semi-Matte 1009 Funny Face – 4,89 ppm

 

Žena je ženi vuk

Muškarci mogu biti zlobni, no nitko ženama ne zabija nož dublje i jače u leđa od druge žene, a razloga je mnogo

Svi ste čuli za odviše poznatu priču, a neki nažalost i osjetili na vlastitoj koži, o ženi kojoj je prijateljica zabila nož u leđa kada se ona tome najmanje nadala. Iako razloga, ili bolje rečeno isprika, za taj zlobni čin može biti mnogo sve se ustvari svodi na ljubomoru i zavist, a te negativne emocije nisu rezervirane samo za prijateljice veći i za druge žene zbog kojih se osjećaju na neki način ugroženo.

Donosimo vam nekoliko razloga zbog kojih bi pripadnice vašeg spola mogle izbaciti kandže kada vas vide:

Ljepota – Htjele vi to ili ne, ali vaša ljepota vam je križ na leđima kada ste u ženskom društvu. Što izgledate bolje to su žene oko vas nesigurnije u sebe, a animozitet prema vama jači. Iz ove situacije nema izlaza. Ako ste same druge žene će vas vidjeti kao konkurenciju, a one koje su u braku bit će uvjerene da im hoćete oteti muškarca.

Inteligencija – Sasvim je OK biti pametan, no kada ljudi oko vas počinju listati rječnike kako bi shvatili što govorite znajte da ste pretjerale. Što kompliciranije riječi koristite to se društvo ili osjeća ”gluplje” ili žele ”umrijeti od dosade”. Dubokoumni razgovori su zabavni, no treba izabrati vrijeme i mjesto jer se ljudi u pravilu druže kako bi se opustili, a ne raspravljali o bitku.

Snažne radne navike – Ako ste kućanica koja svako jelo kuha od organskih namirnica uzgojenih u vlastitom vrtu ili uspješna poslovna žena koja ostaje na radnome mjestu sve dok i zadnji projekt nije gotov, vaša nevjerojatna ustrajnost i predanost učinit će druge običnim ljenčinama. Iako niste vi krive zbog njihove inertnosti i žudnje za osrednjošću, morat ćete naučiti kako da živite s njihovim zajedljivim šaputanjem.

Samopouzdanje – Postoje ljudi za koje se zna da su ušli u prostoriju, ma da nisu prozborili niti jednu jedinu riječ. Takvi ljudi pucaju od samopouzdanja, no njihovo zadovoljstvo onime što jesu vrlo se lako može krivo protumačiti kao samodopadnost ili taština. Volite sebe, no cijenite druge ili će vas mrziti.

Težina – Koliko god kilograma imale uvijek ćete biti mršavije od nekoga, a to je dovoljan razlog da vas netko uzme na zub. Što ste vitkije to je okolina zavidnija na vašoj liniji. Jedini način da izbjegnete osuđujuće poglede jest da nosite vrećastu, široku odjeću.

Jaka osobnost – Ovaj tip žene o svemu ima mišljenje i ne preže do toga da ga dijeli sa svima, pa makar bila u krivu. Pošto takve žene imaju ekstremne karaktere, pristupe i svjetonazore, a društvo ipak ne funkcionira na principu crno-bijelo već u nijansama sive boje, one su izrazito iritantne.

Natjecateljski duh – Ljudi, a time i žene, kojima je život jedna velika utakmica u kojoj moraju biti bolji od ostalih igrača nikome nisu dragi, pogotovo ako gaze sve pred sobom kako bi došli do cilja. Takve osobe mogu pobjeđivati, no uzaludan im trud kada svoje uspjehe nemaju s kime podijeliti.

Blagostanje – Što ste bogatiji to je mogućnost veća da ne razumijete probleme ”običnog puka”. Također, vaš novac može biti magnet za lažne prijatelje koji u vama vide samo financijsku korist. S druge strane, vaše životne navike, odnosno trošenje novaca, može kod drugih ljudi izazvati osjećaj inferiornosti, a to nije dobro za prijateljstvo.

 

Klub čitalaca Tolstojevskog

Devojke, slike zaista oduzimaju dah i podstiču cirkulaciju, posebno na određenim mestima. Naši čitaoci će sigurno želeti da znaju ponešto o bliznakinjama sa ovako lepim “bliznakinjama”. Kako se zovete, predstavite se?

Ja sam Anja.
A ja sam Ena. Kao što možete da vidite, mi smo bliznakinje. Imamo 21 godinu. Poljubac za sve čitaoce.

Recite nam još nešto o sebi, čime se bavite?

Anja: Ja studiram, trenutno sam na drugoj godini, a pored faksa stižem i da radim, bavim se modelingom.
Ena: I ja se bavim modelingom, naravno uz studije. Na drugoj sam godini menadžmenta na jednom privatnom fakultetu. Jedva čekam da diplomiram i postanem ozbiljna poslovna žena. Zamislite samo kako će poslovni izgled i naočare dobro da mi stoje.

Siguran sam da su vas čitaoci odavno zamislili u mnogim kombinacijama, odevnim naravno. Šta volite da radite u slobodno vreme, uživate li u provodu, ludim žurkama?

Ena: Ne, retko izlazimo, mi smo obične i fine devojke, najviše volimo da ostanemo kod kuće i čitamo.

Koje su vam omiljene knjige?

Tama. Bes. Frustracija. Zbog čega sam uopšte čitao glupi tekst i pokvario savršeno blaženstvo posle pogleda na duplericu. Zašto su guske morale sve da pokvare? Zar nisu mogle da kažu kako su vrlo bliske, i sve dele, pa i momke. Ili neku sličnu glupost sasvim prigodnu za dotični časopis. I još novinar sa neizbežnim pitanjem… “Koje su vam omiljene knjige?!”

Da li negde stoji zapisano da razgovor sa svakom porno-estradno-sportsko-političkom zvezdom u pokušaju mora da sadrži famozno pitanje o omiljenoj knjizi? Razumem da perspektivni prvak stranačke omladine mora da se hvali svojom načitanošću, ali ne mogu da svarim da baš svaka pevačica mora da bude ekspert za Tolstojevskog.

Ne znam kako je u svetu, ne čitam njihove trač novine, niti porno časopise, ipak više volim da mi i ono malo teksta bude na maternjem jeziku. Ne mogu zato da kažem da je ovo neprevaziđeno licemerje i foliraža karakteristično samo za nas, ali sam siguran da smo ga podigli na poseban nivo.

Nažalost, većina normalnih, fakultetski obrazovanih ljudi nije pročitala više od tri knjige van školske literature. Tužna istina kojom se niko ne ponosi. Ali se i ne pretvaraju. Sposobni i uspešni ljudi imaju dovoljno drugih argumenata koji govore o njihovoj inteligenciji. Kako onda razumeti potrebu popularne pevačice da se hvali kako joj je omiljeni pisaci Selimović i Kafka, dok za “Tvrđavu” i “Zamak” misli da su diskoteke u Cirihu u kojoj je imala tezge prošle jeseni. Ili fudbalera vrhunskog evropskog kluba koji obožava Andrića, ali na “Znakove pored puta” ne obraća previše pažnje, jer na nemačkim autobanovima nema mnogo milicije.

Razmišljajući o ovom naizgled beznačajnom fenomenu došao sam do zaključka da naša “elita” ne razume razlog zbog koga su postali poznati i bitni, pa se na svaki način trude da pokažu kako zaslužuju svetla pozornice. Svi oni duboko u sebi su svesni da nemaju nijedan ozbiljan ljudski kvalitet i zato se trude da dokažu kako su doborotvori, filantropi i, naravno, intelektualci. Koliko sam samo puta poželeo jednoj pevačici da kažem: “Sestro, podnošljivo pevaš, bruka izgledaš, koga briga što si sponzoruša i što ne umeš sama da zavežeš pertlu kad ionako obuvaš samo cipele na nazuvanje. Pusti Andrića da počiva u miru, svi će ostaviti kanal, makar i bez tona, kad nalete na tebe, ne moraš njega u grobu da prevrćeš.”

        Većina “poznatih” se hvali kako čita. Nažalost, neki su počeli i da pišu

Nažalost, čak ni par retkih ljudi koji zaslužuju pažnju medija i društvenu poziciju na kojoj su, ma kojim kvalitetima do nje stigli, imaju potrebu da se prikažu kao pametni i ozbiljni. Najlakši način za to je da se predstave kao članovi najekskluzivnijeg kluba u Srbiji, čitalačkog. Kad bi se samo čitalo koliko se o knjigama priča odmah bih otvorio knjižaru.

To smo što smo, i valjda će se naći neko da našim Poznatim i Onim Što Se Spremaju Da Postanu Poznati to objasni. Svi imaju mane, a to što je neko nepismen nije među najgorima. Dokle god dobro peva, igra fudbal, vodi opštinu ili se jebe, sve je ok. Za šta god da je talentovan(a). Molim vas, neka im to neko objasni, dosta mi je više da mi kvare fantazije dok uživam u omiljenoj slikovnici.

 

Petar Ristanović je budan noću, jer je grad pod senkama mnogo lepši nego ogoljen dnevnim svetlom. Kad god zažmuri, vidi svet kakav bi voleo da bude i opsednut je traganjem za čarobnom kombinacijom reči koja će ga stvoriti.

Moram da podjel…

Moram da podjeli sa vama blogg od Vesne Dedic kako sam nedavno obecala! 

http://www.tisimenisve.rs/b4_ti_si_meni_sve_blog_reci_necu_navikama_i_ostani_mlada.html#.T7tufkV1ATF

 

Pretrpana sam proljetnim obavezama obecama do veceras cu update novitete 🙂 xoxo 

Budite u ritmu sa godišnjim dobom

Drage moje, u današnje vreme zaista je privilegija biti žena. Divne ženske noge koje hodaju na vrtoglavim potpeticama svakako su sinonim za seksepil. Obujte svoje omiljene cipele, udobno se smestite i čitajte.

Ima li išta lepše nego kada shvatite da vam je od plate ostao neki višak koji možete potrošiti na nešto čime ćete sebe zadovoljiti. Naravno, kupovina. Toliko je sjajno kada na dobru haljinu dođu još bolje cipele, pa onda nakit, i sve to ne prolazi bez odlične torbe. 

Ne trudite se da se stopite u masu, već da kontrirate svemu tome, i da ostavljate bez daha. Ni pun garderober nije znak da ćete umeti sve da spojite, trudite se da od nekih omiljenih komada svaki svoj stajling učinite sjajnim.

Budite u ritmu sa godišnjim dobom, neka vaša torba govori o vama, odnosno njena unutrašnjost.

Ne zaboravite da uz sve ostale stvarčice naučite nekada da kažete stop. Razgledajte izloge, hranite maštu, pravite kombinacije, ne kupujte nešto samo da biste kupili.

Svakako da su ženi cipele slaba tačka, svaka boja, svaka nijansa, različiti dizajni, sandale, cipele, papučice, baletankice, nikad dosta. I jeste. Tako je.

Samo se potrudite od svega da izvedete ono najlepše i uživajte u svakom trenutku noseći te stvarčice, hodajući u prelepim cipelama.

Ti nosiš svoje štikle danju, ja nosim svoje štikle noću

Verovatno ne bi trebalo ovo da kažem, ali ponekad se mnogo uplašim svoje komšinice. Ima oko petnaest godina, prelepu crnu kosu do pola leđa sa gustim, feniranim šiškama, ima veće sise od mene i ne plaši se da ih pokaže, a svoje duge, mršave nožice, koje još nisu uobličene bokovima, redovno šetka u ultra uskim farmerkama i preskupim štiklama. Jezivo je dobra riba.

Sećam se sebe u svojoj petnaestoj – nosila sam šnalice. Kosa mi je bila gusta, mada kratka, nedefinisane boje i oblika. Još uvek sam nosila svoje ciciban sandale iz kojih je uvek virila bašta najraznobojnijih čarapica i jedina šminka koju sam imala – mada vrlo retko koristila – bila je plava vodootporna maskara (to je tad bila fora) i mirišljavi ljubičasti ruž. Moja ideja zabave bila je partija lastiša sa drugaricama (gde smo mogle da vrebamo starije momke kada oko podne krenu na basket) i kućne žurke povodom rođendana.

Ne pitam se šta je pošlo naopako, jer ništa zapravo nije pošlo naopako. Mi smo potpuno iste. Samo, zašto bi moja mala komšinica gubila vreme čekajući dečka koji joj se sviđa da prođe ulicom, kada može da ga nađe na Facebooku u po dana i noći? I zašto bi nosila iste cipele tri godine, kada može da ode do Ušća i izabere, u moru raznovrsnih boja i modela, neke po svojoj volji i to za petodnevni džeparac? Šminka, vikleri i prese za kosu su postali nadohvat ruke svakoj sedmakinji i osmakinji, a srednjoškolke već mogu da uhvate i pristojno situiranog frajera.

Iako ću možda ispasti totalni licemer ako sada ovo izjavim – jer ne tvrdim da bih se ponašala drugačije da su mi pre šest godina bili dostupni isti luksuzi kao i njoj danas – na nesreću mlađih generacija, pamet radi u korist nas malo starijih. Mada su nam mobilni telefoni postali priručne biblioteke i svima dostupan Google je prepun informacija o istoriji, nauci, astronomiji i književnosti, niko se više ne štrapacira oko učenja. Najgledaniji klipovi na YouTubeu su oni koji te uče kako da uviješ kosu presom za ispravljanje i kako da pobegneš od lika koji te smara u klubu. Potenciranje praktične ili “ulične” pameti sve više dobija na značaju, jer ona pomaže da se brzo i efikasno doskoči željama izazvanim hormonima – što znači: smuvaćeš ga u sekundi.

U klubu gledam maloletnice koje uvežbano drmaju po šest šotova i ostaju na nogama, vuku dim u krug i šalju zavodničke signale poput iskusnih pornićarki. Nekima posle đavo bude kriv, ali većina ostaje zadovoljna sobom i svojim ponašanjem, hvale se uspesima po društvenim mrežama i prenose znanje i iskustva na nove naraštaje.

Da li su sudbine devojčica zauvek predodređene da postanu i ostanu moralna katastrofa? Ostaje samo da strpljivo sačekamo i videćemo ko izvlači deblji kraj – a to je onaj kraj sa manje keša.

 

 

 

---

Kristina Grabež je marketing guru i melanholična Beograđanka koja voli da zagrebe u svaku umetnost. Možete je videti kako svakodnevno šparta od izložbi slika do koncerata i pozorišnih predstava, balansirajući svoju džigljavu malenkost na ultratankim dvanaesticama.

Istorija sladoleda

U dalekoj prošlosti postojale su različite poslastice slične današnjem sladoledu. Tako su u Persijskom carstvu jeli sok od grožđa pomešan sa snegom specijalno čuvanim i dopremljenim iz zimskih krajeva. Kasnije su led mešali sa šafranom i voćem, a veruje se da su Arapi bili prvi narod koji je sladoled pravio sa mlekom. Sirija, Irak i Egipat u X veku već su uveliko uživali u ledenoj poslastici, koristeći zaslađeno mleko, pavlaku ili jogurt i dodajući kandirano voće i orašaste plodove. Veruje se da je sladoled došao do Evrope baš zahvaljujući Arapima koji su radeći na Siciliji preneli svoje majstorske veštine meštanima.

              Sladoled je toliko sjajan da je šteta što nije ilegalan – Volter

 

Međutim, drugi izvori navode da su prvi recept za sladoled osmislili Kinezi još 3,000 godina p.n.e., a da je zahvaljujući pustolovu Marku Polu (Marco Polo) sladoled sa dvora Kublaj-kana (Хубилай хаан) stigao u Evropu. Ovaj venecijanski istraživač preneo je svoje iskustvo sa Dalekog istoka i sladoled je počeo da se priprema prema njegovim instrukcijama. Ubrzo, nova poslastica postala je simbol bogatih i moćnih, te su samo pojedinci uživali privilegiju da ga konzumiraju.

          Mnogi veruju da samo jedna kugla sladoleda može da utiče na osećaj sreće

 

Sladoled su pravili i na dvoru Katarine Mediči (Catherine de Medici), koja ga je ponela sa sobom 1533. godine, kada se udala za budućeg francuskog kralja Anrija Drugog (Henry II). Tom prilikom odala je tajnu svome suprugu, koju je on prosledio svojim kuvarima.

Istraživanja kažu da ukoliko vam je čokolada omiljen ukus, vi ste skloni umetnosti i pomalo rasejani

 

Postoji legenda kako je i kralj Čarls (Charles) ljubomorno skrivao recept za sladoled, želeći da bude jedini koji će uživati u ovoj deliciji, ali nakon njegovog svrgnuća 1649. godine sladoled počinje da se služi i na drugim dvorovima.

Kada su Britanci u XVIII veku naselili Ameriku, sa sobom su doneli i strogo čuvani recept za sladoled. Tih godina počinje da se služi na balovima i drugim svečanostima i polako postaje deo tržišta. Međutim, za komercijalnu upotrebu sladoleda značajne su dve godine: 1851. godina, kada je Džejkob Fasel (Jacob Fussel) otvorio prvu fabriku za proizvodnju sladoleda, i 1926. godina, kada je osmišljen prvi rashladni uređaj. Od tada više nisu postojale prepreke za transport i održavanje ovog smrznutog slatkiša.

Ako se najčešće odlučujete za jagodu, veruje se da ste ambiciozni, lojalni i omiljeni u društvu

 

Prvi kornet koji je izgledao kao jestiva posuda, osmislio je Italo Marćoni (Italo Marcioni) 1924. godine, a Amerikanac Kris Nelson (Chris Nelson) na ideju za sladoled na štapiću došao je gledajući dečaka koji se dvoumio da li da kupi čokoladicu ili sladoled.

             Najneobičniji ukusi sladoleda: beli luk, bundeva, senf, pasulj

 

Svi mi volimo sladoled, ali sigurno postoje činjenice koje niste znali o njemu. Sledi nekoliko zanimljivosti o ovom slasnom proizvodu:

Aleksandar Veliki svoju vojsku okrepljivao je sladoledom.

Američki predsednik Ronald Regan (Ronald Reagan) mesec jul proglasio je mesecom sladoleda.

U Velikoj Britaniji otvorena je poslastičarnica u kojoj se služi sladoled od majčinog mleka.

U Emiratima najavljuju egzotične ukuse sladoleda pravljenog sa kamiljim mlekom: datulu, šafran, čokoladu, karamelu.

U Italiji postoji Univerzitet sladoleda.

Najskuplji sladoled na svetu košta $1,000. Napravljen je od listića 23-karatnog zlata, kavijara i drugih skupocenih sastojaka.

Jedan od najbizarnijih sladoleda na svetu jeste sladoled Bahasi. Ovaj japanski specijalitet u sebi sadrži delove sirovog konjskog mesa.

Vanila je najpopularnija aroma sladoleda, a najtraženiji preliv je čokoladni.

Čak je slavna Džeki O. bila odbijena kada je zatražila recept najskupljeg sladoleda na svetu

 

Sladoled je doživeo potpunu evoluciju: od luksuza do navike, od jednostavne forme do kreativnog izgleda, od skromnih sastojaka do neverovatnih elemenata, ali ono što je ostalo nepromenjeno jeste činjenica da je i dalje jedna od najukusnijih i najpopularnijih poslastica na svetu.